Udruženje "Žene u crnom" su prve iz Srbije koje su javno rekle i propagirale, da se na Bosnu i Hercegovinu desila agresija na našu zemlju od strane Srbije, kao da je i počinjen genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Zbog tih svojih izjava bile su šikanirane, pa čak i napadnute na Trgu Republike u Srbiji od strane srpskih vlasti, ali bez obzira one su nastavile svojim ažurnim radom i čvrstim stavom propagirati istinu na ovom području Balkana.

Imaju izuzetno dobar odnos sa "Ženama Srebrenice" i svake godine dolaze na komemoraciju 11. jula u Srebrenicu da odaju počast žrtvama genocida. O njihovom radu, te usvajanju Rezolucije o Srebrenici u Parlamentu Srbije kako one sve to vide, potom njihovoj suradnji sa drugim sličnim udruženjima, upravo smo o tome porazgovarali sa udruženjem "Žene u crnom", zbog toga vam preporučujemo da cjeli intervju za naš web portal ljutibosanci.com pročitate u nastavku.

LjBcom: Hvala vam na izdvojenom vremenu, i izuzetno nam je čast da možemo porazgovarati i predstaviti udruženje „Žene u crnom". Možete li nam u kratkim crtama reći kad je udruženje osnovano, kojim povodom i koliko trenutno okuplja aktivistica?

Žene u crnom: Hvala Vam na podršci koju pružate našem radu.

Žene u crnom, kao grupa feminističko-antimilitarističke orijentacije nastala je 9. oktobra 1991. godine, kao reakcija na rat i agresorsku politiku srpskog režima. Trenutno okuplja oko stotinak aktivistkinja što u Beogradu, što u nekoliko gradova u Srbiji.

LjBcom: Podržava li neko vaš rad u Srbiji, rad udruženja „Žene u crnom"?

Žene u crnom: Rad Žena u crnom u Srbiji podržava jako mali broj ljudi, koji dele isti vrednosni sistem, uglavnom su to organizacije civilnog društva, organizacije za zaštitu ljudskih prava, ženske organizacije; intelektualci i intelektualke građanske provenijencije.

 

LjBcom: Prošle godina, tačnije u decembru 2009. godina, bila je premijera filma „Ne u naše ime". Šta nam možete reći o samom filmu?

Žene u crnom: Film Ne u naše ime je priča o feminističkim modelima tranzicione pravde u iskustvima Žena u crnom. To je priča o našoj politici posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime. Film traje 43 minuta, a autor filma je reditelj Zlatko Paković.

 

LjBcom: Postoji jaka dobra suradnja izmedju vašeg udruzenja i udruženja „Žene Srebrenice", kad je ona ostvarena? Imate li suradnju sa drugim sličnim udruženjima iz Hrvatske i dr. državama regiona?

Žene u crnom: Sa Ženama Srebrenice smo se prvi put Srele, u Tuzli, oktobra 1995. godine. Kasnije smo imale susret na konferenciji u Tuzli 1996. godine u organizaciji Helsinškog parlamenta građana. Na Međunarodni skup Žena u crnom - Skup ženske solidarnosti protiv rata, 2001. u Novom Sadu, učestvovala je i jedna žena iz Srebrenice. Godine 2002. organizovale smo prvo javno svedočenje žena Srebrenice u Beogradu. Dana 11. septembra 2002. godine zajedno sa Ženama Srebrenice imale smo protest u Sarajevu. Od 2002. godine svake godine, svakog 11. jula, organizovano prisustvujemo komemoraciji - dženazi u Potočarima. Od decembra 2005. do aprila 2007. zajedno sa Udruženjem Žene Srebrenice iz Tuzle pratile smo suđenje pripadnicima jedinice »škorpioni« u Specijalnom sudu u Beogradu. Na Međunarodnom skupu Žena u crnom avgusta 2007. u Valensiji, učestvovala je i jedna žena Srebrenice. Povremeno odlazimo na stajanja koje Žene Srebrenice, svakog 11. u mesecu održavaju u Tuzli. Takođe, sa Ženama iz Srebrenice se srećemo i na drugim dženazama - Bratunac, Vlasenica...

U Hrvatskoj imamo saradnju sa Udruženjem »Vukovarske majke« iz Vukovara i Lovasa.Na Kosovu sarađujemo sa Ženskom mrežom Kosova, sa kojom smo maja 2006. pokrenule Žensku mirovnu koaliciju.

 

LjBcom: Je li moguće da se u bliskoj budućnosti organiziraju zajedničke radionice za žene, gdje bi bile prisutna udruženja iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije i ostalih zemalja u regionu, kako bi došlo do povezivanja sličnih udruženja kao što je vaše?

Žene u crnom: Žene u crnom su organizovale i organizuju radionice, seminare, okrugle stolove, konferencije sa različitim tematikama: suočavanje sa prošlošću - tranziciona pravda - feministički pristup, preteći znaci fundamentalizama - feministički i demokratski odgovori, žene, mir, bezbednost.

Planiramo da sa Ženama Srebrenice u Tuzli, aprila 2010. organizujemo radionicu na temu feministička etika brige.

LjBcom: Na Trgu Republike u Beogradu održavate tradicionalno odavanje počasti na godišnjicu masakra u Srebrenici. Jeste li u početku, a i danas imali problema od strane političke vlasti u Srbiji?

Žene u crnom: Na beogradskom Trgu Republike, prvi put smo imale proteste povodom genocida u Srebrenici, jula 1995. godine. Od tada, svake godine, svakog 10. jula protestujemo - održavamo komemorativno stajanje povodom genocida u Srebrenici.

Problema imamo, što sa fašističkim, klerofašističkim i kleronacionalističkim organizacijama, tako i sa pojačanom militarizacijom od strane policije. Godine 2004. bile smo fizički napadnute, godine 2005. bačen je suzavac tokom protesta. Svake godine imamo problema različitih vrsta. Godine 2009. bile smo suočene sa fašističkim skupom koji je trajao, dok smo mi imale protest, a koji policija nije zabranila, ni prekinula. Problema sa institucijama imamo na tom polju, što smo 2005. godine Skupštini Republike Srbije podnele Rezoluciju kojom bi se zabranilo negiranje genocida u Srebrenici. Do danas, nismo dobile odgovor. Počev od 15. februara 2009. godine, organizujemo proteste sa inicijativom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Do danas, predsednik Srbije nas nije primio, niti je Skupština Srbije usvojila Rezoluciju. Ovu Rezoluciju je podržalo preko 100 nevladinih organizacija.

 

LjBcom: Žene u crnom i aktivistice tog udruženja prve su jasno izgovorile da je genocid u Srebrenici državno organiziran zločin, te da je Srbijanska vlast odgovorna za nesprječavanje genocida i za nekažnjavanje počinitelja, kao i Republike Srpske (RS) za taj zločin. Jeste li tom vašom izjavom i nastupom u javnosti imali problema i kojih razmjera?

Žene u crnom: Od početka svog rada, Žene u crnom su javno osudile agresorsku politiku srpskog režima i njen zločinački karakter. Ukazale su da rat na prostoru bivše Jugoslavije nije bio građanski, nego agresorski i da je rat započela Srbija sa ciljem da se stvori etnički čista velika Srbija. Tokom tog velikosrpskog državno organizovanog projekta, u naše ime, počinjeni su brojni zločini, a među njima je najstravičniji, genocid u Srebrenici. Neprestano zahtevamo odgovornost nadležnih instutucija Republike Srbije da poštuje presudu Međunarodnoh suda pravde, u kojoj se kaže da je odgovorna jer nije sprečila, da u skladu sa brojnim presudama Haškog tribunala, u kojima je van razumne sumnje dokazano da je postojala genocidna namera, kazni sve one koji poriču, negiraju, minimiziraju, glorifikuju ili relativizuju genocid u Srebrenici. Javnost ima ignorantski ili neprijateljski stav prema našem stavu.

 

LjBcom: Rezolucija o Srebrenici, napokon će ući i u Parlament Srbije i to prvenstveno zahvaljujući Vašim javnim ispoljavanjem i vršenjem pritiska na političke predstavnike u Srbiji? Jeste li zadovoljni postignutim, po tom pitanju?

Žene u crnom: Počev od 11. februara 2009. godine zajedno sa ostalim organizacijama civilnog društva u Srbiji, organizovale smo proteste sa inicijativom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici - po ugledu na Rezoluciju koju je 15. januara 2009. usvojio Evropski Parlament. Još uvek Skupština Republike Srbije, Rezoluciju nije uvrstila u svoj dnevni red. Održane su neke debate i problem se uglavnom svodi na terminologiju: da li upotrebiti reč genocid ili strašni zločin. Svodeći problem na lingvistiku, vlast u Srbiji još jednom pokušava da ostane u kontinuitetu sa prošlošću i državno organizovanim zločinima. Ako bi se zločin imenovao genocidom to bi kontekstualizovalo karakter vođenog rata i to bi pokazalo da je Srbija izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu i počinila genocid u Srebrenici.

 

LjBcom: Kakve su Vaše naznake, da li će prije Parlament usvojiti Rezoluciji o Srebrenici u kojoj je definisan genocid ili težak zločin?

Žene u crnom: Mi se nećemo zadovoljiti rezolucijom kojom bi se dešavanja u julu 1995. u Srebrenici imenovala teškim zločinom. Mi ćemo i dalje insistirati na reči genocid u skladu sa presudom Međunarodnog suda pravde, od 27. februara 2007. i presudama Haškog tribunala, između ostalih generalu Vojske Republike Srpske, Radisavu Krstiću.

 

LjBcom: Ima li načina, da se rast nacionalizma, šovinizma, fašizma, ksenofobije na neki način smanji i sanatizira na ovim našim prostorima?

Žene u crnom: Rast nacionalizma, šovinizma, fašizma, ksenofobije može da se smanji edukacijom za mir i ljudska prava. To može da se postigne kroz politiku kažnjivosti ratnih zločina, imenovanje ratnih zločinaca, kroz izgradnju zajedničkog sećanja. Kada su žrtve rata u pitanju, to može da se postigne kroz pravo na istinu, pravo na pravdu i pravo na reparaciju. Takođe i kroz obezbeđivanje neponavljanja zločina. Jako puno treba da se uradi kroz obrazovanje, u radu sa mladima, koji moraju da imaju odgovornost za odnos prema počinjenim zločinima iz prošlosti.

 

LjBcom: Vršite jak i aktivan otpor, nenasilni otpor u civiliziranom drustvu, hocete li i dalje teziti ka slobodi govora i građanskoj neposlušnosti na dostojanstven način?

Žene u crnom: Kroz aktivni nenasilni otpor patrijarhalnim politikama isključivanja svih drugih i različitih, tražimo slobodu govora za sve one koji nemaju mogućnost da se čuju, kroz građansku neposlušnost težimo izgradni dobrosusedskih odnosa, izgradnji trajnom miru na Balkanu.

 

LjBcom: Želimo Vam svako dobro u budućem radu udruženja «Žene u crnom» i mi ćemo svakako nastojati da pratimo Vaš rad i informišemo javnost o istom. I za kraj imate li neku poruku općenitu, kako za ljude u Bosni i Hercegovini, Srbiji, tako i u regionu?

Žene u crnom: Poruka za sve ljude: mir zavisi od mene, od tebe, od svih nas.

 

Redakcija web portala Ljutibosanci.com