O stanju u BiH i šta nas očekuje u 2010.

Bosna i Hercegovina drzava u kojoj se sve manje pitaju ljudi od struke, drzava koja je po korpupciji i kriminalu jedna od vodećih u regionu, jako mnogo nezaposlenih, a o ekonomiji da i ne govorimo, jer se o njoj nema sto ni reći!

Za naš web portal, upravo o ekonomiji, o ekonomskim problemima koji pritišću ovu zemlju, korupciji, gdje je Bosna i Hercegovina sad i šta nas očekuje u 2010. godini, govorila je Svetlana Cenić - ekonomska analitičarka i žena od struke i znanja. Inače ova ugledna bosanskohercegovačka dama, poznata je po svojoj otvorenosti, kritičnosti i što bi se reklo u narodu žena bez dlake na jeziku. Mnogima je trn u oku, ali znanje, kompetentnost i sposobnost je upravo ono što joj mnogi ne mogu osporiti, pa zbog toga mnogima i "smeta" kad iznese svoj osvrt i kritičko mišljenje na ovu skrupuloznu situaciju, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu!

U nastavku možete pročiitati o čemu smo to sa gospođom Cenić porazgovarali i cjeli intervju prenosimo u cjelosti!

 

LjBcom: Poznati ste kao jaka kritičarka, žena bez dlake na jeziku. Koliko je kritički osvrt prihvaćen u našem bosanskohercegovačkom društvu?

Cenić: Vlast kritiku ne prihvata, naravno. Nisam za one oblike kritike koji su usmereni na lično ili gde se koristi neprimeren jezik, jer u čemu bi se, onda, kritika razlikovala od retorike naših političara koji ne prezaju od lične dikvalifikacije tipa „debo si", „ružan si", „imaš mali broj cipela" i slično. Da ne citiram one mnogo gore! A najgore su one etikete nacionalnih izdajnika, neprijatelja, plaćenika i slično, jer se time poziva na odstrel svakog ko se drzne da ukaže na neke anomalije ili loše stanje u bh. društvu. No, ponekad mi teško pada i to što većina ljudi na ulici odobrava, tiho likuje što postoji neko ko je stisnuo petlju da javno kaže ono što oni potiho misle i samo na taj način izražavaju sav svoj očaj, ne razmišljajući da što je više takvih ćutologa, sve je gore u Bosni i Hercegovini.

Da imamo pametnu vlast, kao što nemamo, svaku kritiku bi dobro sagledali, uvažili i tako bi duže opstajali na vlasti. Nažalost, odavno već pamet ne stanuje na vrhu, pa poluinteleigenti u svojoj intelektualnoj nemoći progone i maltretiraju svakog ko kaže da mu nije dobro, svakog ko postavi logično pitanje zašto nam je ovako loše.

 

LjBcom: Magazin "Azra" Vas je proglasio za „Ženu godine 2007.", a samo godinu prije ste proglašeni za „Ličnost godine u BiH za 2006. godinu". Koje Vam je priznanje draže i koliko je teško biti uspješna žena u Bosnii Hercegovini?

Cenić: Draga su mi oba, naravno. Mada sam inače protiv toga da se pravi razlika između uspešnih žena i uspešnih muškaraca, „Azra" je ipak magazin namenjen više ženama, pa je razumljivo što dodeljuju takvo priznanje.

Uspešna žena u BiH je kao neka egzotična biljka, mada imamo toliko uspešnih žena, ali im se ne daje baš neki publicitet ili ih obično pitaju da li znaju da kuvaju, razviju pitu i kako usklađuju porodične i poslovne obaveze. Po sistemu da nije žena ako ne zna pitu da razvije i savije sarmu i džaba joj svo obrazovanje ili hrabrost da pomeri neke naše stereotipe. Da ne govorim koliko se ženama, ma kako obrazovane ili uspešne bile, gledaju i cipele, i šminka, i frizura, i linija, a da ne pominjem onaj status - udata ili, ne daj Bože, razvedena ili neudata! Ako se razvela ili se nije udala, odmah nije uspešna i džaba sav njen trud na drugim poljima ili džaba što je to stvar lične odluke hoće li zasnivati porodicu ili ne.

 

LjBcom: Kada govorimo o ukupnoj ekonomskoj situaciji u BiH, znamo da je izrazito teška. Koji su po Vama najveći ekonomski problemi trenutno u BiH?

Cenić: Ne postoji nešto što bi se na tom polju trenutno okarakterisalo kao uspešno. Tonemo. Najveći problem je ovakva vlast koja zna samo da troši, a nikako da zarađuje, odnosno da stvara ambijent u kojem će stimulisati sve one koji stvaraju prihod. Dalje, najveće breme je ovako skupa i neefikasna administracija na leđima privrede koja stenje i nema šansu da postane konkurentnija. Korupcija je ta koja je u pozadini svega, kao i činjenioca da se ovde više ne formiraju partije, u najvećem broju sluačajeva, da bi se nešto promenilo, da bi zaživela neka ideja, već da se nekako dohvate budžetskih para i žive lagodno sa ono mrve znanja i sposobnosti. Zato i nema mnogo stručnih u vlasti, a i oni što su se okitili nekim titulama, stavili su struku pod stražnjicu i od nauke postala je partijska nauka. Vidite da ovde niko ne razmišlja šta ćemo sa proizvodnjom, ko će zarađivati pare sutra za ove silne prohteve, već se zadužuju i čekaju da nešto padne s neba samo kako bi se dalje opstalo. Od čega će se živeti za pet godina, recimo, ili već naredne, nikoga nije briga, niti išta radi po tom pitanju.

 

LjBcom: Bosna i Hercegovina je veoma skupa država, javnu potrošnju treba uskladiti s realnim mogućnostima, a reforma javnog sektora je neophodna. Po kom principu bi se mogao takav proces provesti, ako znamo da nema političke volje za reformama i ustrojstvu javne i državne uprave. Prijeti li nam kolaps privrede zbog toga?

Cenić: Nije skupa, već preskupa! Najsmešnije je kad krenu sa pričama kako procentulano u odnosu na BDP nismo mi tako van nekih procenata jedne Švedske, recimo. Da nije tako glupo, bilo bi smešno. Kvalitet usluga koje uprava Švedske pruža svojim građanima i ono što građani dobijaju od svoje uprave ovde je kao nebo i zemlja! Smanjenje uprave mora početi odmah, ali nema ni toga ako se ne ojača poslovni sektor koji bi mogao preuzimati zaposlene iz javne administracije, jer ništa puno nećemo napraviti ako te ljude jednostavno ostavimo na ulici i stvorimo još socijalnih slučajeva na ovoliku bedu. Političke volje za tim nema, naravno, jer treba i znanja za to, ali i spremnosti na težak rad i suočavanje sa javnošću. Međutim, pošto će sve ovo ubrzo propasti, nadam se da će onda te promene postati neminovnost, ali na još bolniji način, nažalost.

U BiH na svim nivoima vlasti ima oko 120.000 ljudi, što je iznad petine zvanično zaposlenih, valjda je svima jasno koja je to katastrofa!

 

LjBcom: Uvođenje novog sistema oporezivanja, odnosno PDV-a, povećani su javni prihodi. Očito, da se opet govori o manjku u državnoj kasi, smatrate li da bi povećanjem stope PDV-a taj manjak bio nadomješten? Stand by aranžman, šta s njim?

Cenić: Od ovakave vlasti sve je za očekivati i odavno sam rekla da će na kraju povećati i PDV. Da krenemo redom i po ko zna koji put. Godina 2005-ta je završena sa viškom od 149 miliona KM, odnosno bez PDV završili smo budžetsku godinu sa prihodima većim od rashoda za 149 miliona! Uvođenjem PDV-a u toj izbornoj godini, prihodi su bili veći od planiranih ili dotadašnjih za neverovatnih 589 miliona, dok su u 2007. godini prihodi povećani za 12%, ali i troškovi za celih 22%. Pa i pored toliko povećane potrošnje, na kraju godine je bio suficit od 227 miliona. Obratite pažnju - bez PDV 2005-ta završava suficitom od 149 miliona, sa PDV-om i toliko povećanim prihodima suficit je bio 227 miliona. Troškovi su nastavili rasti i u 2008. godini i dok su prihodi povećani za 7%, troškovi su porasli za 14%. Prošla godina je završena sa deficitom, a vlasti su se ove godine obratile MMF-u za pomoć. Na sve to, Milorad Dodik je došao na vlast u RS-u na suficit, uvedeni PDV i pripremljenu privatizaciju Telekoma, a opet ima manjak u budžetu!

Kredit MMF-a treba vraćati za tri godine. Odakle sa ovakvom privredom?! Znači, može se očekivati realno da se svekolikoj javnosti prezetnira povećanje PDV-a kao moranje, a da niko neće odgovarati za ovoliku rastrošnost i prihode koji su otišli u vetar.

 

LjBcom: Osnivanje nekoliko državnih institucija, poput Ureda za indirektno oporezivanje, Ureda za reviziju, uvedena je finansijska disciplina u BiH. Na koji način se može osigurati još bolja finansijska disciplina, koja bi rezultirala smanjenjem nelegalnih radnji zbog kojih naša država gubi milionske iznose?

Cenić: Prvo sveobuhvatno istraživanje sive ekonomije za BiH izvršeno je 2004. godine za period od 2001-2003. godine. Istraživači Roberto Dell' Ano i Marje Piirisild utvrdili su da je ukupna neosmatrana ekonomija (NOE) u 2001. godini iznosila 57,74%, 2002. godine 55,92% i 2003. godine 52,60% bruto društvenog proizvoda BiH.

U 2008. godini ukupna siva ekonomija u BiH iznosila 26,52% statistički verifikovanog bruto društvenog proizvoda ili 6,56 milijardi maraka. Ovo je iznos, ako je data procena prihvatljiva, koji je tokom 2008. godine ukupno bio dostupan privredi i stanovništvu BiH a nije bio registrovan od strane statističkih i drugih institucija i ima velike implikacije za funkcionisanje celog društva. Iz njega nisu plaćeni odgovarajući porezi i doprinosi zbog čega je prosečno poresko opterećenje registrovanih poreskih obveznika bilo veće od potencijalno mogućeg opterećenja.

Statističke institucije BiH utvrdile su ukupni bruto domaći proizvod u iznosu od 24,716,589 hiljada maraka. U ovaj iznos uključeno je 1,128,851 hiljada maraka inputirane rente ili 4,57% i 1,342,030 hiljada maraka neosmatrane ekonomije (NOE) ili 5,43%, odnosno 6,46% od ukupne bruto dodate vrednosti. Primenjeni metod procene obuhvata ova dva iznosa. Dakle, ukupno neverifikovana siva ekonomija iznosi 4,084,439 hiljada maraka (4 milijarde maraka) ili 16,53% iskazanog bruto društvenog proizvoda.

Prvi korak borbe protiv smanjenja obima sive ekonomije mora biti pravna regulativa koja direktno povezuje sticanje imovine (nekretnine, akcije, novac u banci, udeli u preduzećima, automobili i slično) sa legalnim prihodima. Kratko i jasno: dokazati poreklo novca za svaki oblik imovine. Ali, da li je ovakva vlast spremna na taj korak, videli smo svaki put kada se pokrene pitanje usvajanja regulative i šta se na kraju izrodi. Za mog mandata takva regulativa je pripremljena, mi smo smenjeni, a taj nacrt zakona je završio u ladici. Ovo sada što Vlada RS nudi je, najblaže rečeno, smejurija.

Znate, prisutan je još jedna problme o kojem se malo govori. Gotovo svako od postojećih preduzeća mora da posluje na ivici sive ekonomije, jer rmora uvek da ima način da obezbedi keš za podmićivanje naših poltičkih vođa kako bi uopšte opstali na tržištu. To znači poslovanje mimo legalnih tokova, to znači i manje plate radnicima, to znači i još gora vlast.

 

LjBcom: Bosna i Hercegovina nije još dostigla predratni nivo BDP, a taj procenat se trenutno kreće oko 84% predratnog razvoja. Dugoročno gledano, kad možemo očekivati, da ćemo dostići predratni nivo BDP-a?

Cenić: Teško reći i praviti prognoze kad je BDP u padu, a čeka nas još teža godina. Sve zavisi koga i šta će izabrati birači na narednim izborima. Sa sadašnjom vlašću, teško da ćemo dostići predratni nivo još za deceniju. Sa ovima se može doseći samo ratni nivo i ništa drugo.

LjBcom: 2010. godina je pred nama. Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira jedan blagi oporavak privrede u BiH. Kako sa Vaše tačke gledišta, po tom proračunu možemo očekivati poboljšanje ukupne ekonomske situacije, ako u godini koja je pred nama održat će se paralelno i opći izbori? Šta nas očekuje u 2010-toj godini?

Cenić: Ne slažem se da će biti blagog oporavka, a ranije procene EBRD-a već su korigovane više puta. Ili oni neće da znaju koga mi imamo na čelu ili pokušavaju da ublaže ovo crnilo dodavanjem neke bele boje. U izbornoj godini nema oporavka, a sa ovakvim kreatorima ekonomije ni u ludilu! Dalje srozavanje može da ublaži samo MMF sprečavanjem ovih i ovakvih da troše kako su navikli, a za privredu niko i ne pita. Očekuje nas još teža godina, a u 2011. ćemo vraćati dugove napravljene kako bi se izbori dobili. Ja se zaista uzdam u to da ili će birači progledati ili će se ovo konačno sve srušiti, pa će morati iznova i to konačno sa ljudima od struke.

 

LjBcom: Budžeti za 2010. godinu. Ukupni planirani budžet za državni nivo je oko 1,39 milijardi KM. Prednacrt budžeta FBiH za 2010. god. iznosi oko 1,7 milijardi KM, dok je skupština Republike Srpske usvojila budžet RS-a za 2010. godinu u iznosu od 1,6 milijardi KM. Možete li prokomentirati koliko su realne ove cifre?

Cenić: Još jedan podatak. Dok je ranije učešće kredita u budžetu bilo nešto iznad jedan odsto, sad se već kreće oko 12%! Znači, nakon svega i svih para, vlast sada pravi budžete visoko oslonjena na inostrane kredite. Jadna li nam majka! Dok je učeščće indirektnih poreza bilo iznad 70 odsto u budžetima, sada je nekih 55%. To sve govori!

LjBcom: Mnogi su Vas okarakterisali kao ženu koja ruši postratne stereotipe. Recite nam, kako pojednostaviti etničke i nacionalne netrepeljivosti, pronaći put i srušiti barijere i predrasude koje imamo jedni prema drugima u Bosni i Hercegovini?

Cenić: Ponoviću ono što sam već više puta rekla. Glad će nas ujedniti! Glad će biti ta koja će nam otvoriti oči da nas dele po bojama ili čemu već upravo zato da u tom slepilu ne vidimo koliko para svaki dan nestane. Centar za humanu politiku iz Doboja je u studiji pokazao da svaki dan nestane oko tri miliona para poreskih obveznika. Budala ostrašćenih će uvek biti, a manipulanata onoliko koliko im damo prostora za to, odnosno onoliko koliko ih ne budemo pitali kako se to brane nacionalne i verske boje tolikom bezočnošću u krađi i kako se brani nacionaolni dignitet tako što im narodi i narodnosti svakog dana osiromašuju. Kad to budemo svi pitali, onda neće biti osnovno pitanje da li si Emir, Svetlana ili Josip, već da li si pošten, da li si čovek i koliko misliš dobro i sebi i meni.

I još nešto!

Ja bih tako volela da i srpske, i bošnjačke, i hrvatske političare pitate šta znaju uopšte o islamu, judaizmu, hrišćanstavu. Mislim da bi rezultati bili porazni. Kladim se da većina srpskih i hrvatskih političara pojma nema o islamu ili judaizmu, većina bošnjačkih o hrišćanstvu, a daju sebi za opravo da lupetaju i plaše nas „onima tamo".

Imala sam i ja svoje zablude, naravno, i u nekim ratnim trenucima sam zaista mislila da me mnogi ne vole zato što sam Srpkinja, a onda brzo, na moju sreću, videla kako se veliki Srbi bogate i postaju mamlazi neopevani. Otrežnjenje mi je valjalo, ali se stalno pitam koliko nekima treba da se otrezne ako to nisu u stanju nakon 17 godina agonije.

Barijere se već ruše uveliko. Ja nemam problem da hodam celom Bosnom i Hercegovinom. Kažem da budala svugde ima, ali ne mogu po iznimnim budalama suditi o svima. Verujem da je mnogo više dobrih ljudi, ali je dovoljno samo je dna kap otrova da zatruje ceo izvor. E, te kapi otrova treba markirati i izolovati nekako, a ne dopuštati da truju celu sredinu.

 

LjBcom: Gđo Cenić hvala Vam na izdvojenom vremeni i izuzetno nam je bila čast i zadovoljstvo porazgovarati o ekonomskoj i političkoj situaciji u BiH. Na kraju šta biste mogli poručiti Bosancima i Hercegovcima?

Cenić: U pamet se, moji Bosanci i Hercegovci! Dok vi razmišlčajte o „onima tamo" ili dok vam nameću one igre koje smo u detinjstvu zvali između dve vatre, ispred vaših noseva pare i imovina nestaju, a ti otimači niti znaju šta je nacionaloni ponos niti šta je istinska vera.

 

Na  samom kraju zahvaljujemo još jednom našoj analitičarki i ženi od struke što nam je pobliže otvorila oči, i naravno za javnost iznijela pojedine podatke koji za nas nisu bili poznati. Ukoliko želite biti stalno informisani i čitati ono što kaže i piše gđa Svetlana Cenić preporučujemo Vam sedmični magazin "Dani", gdje piše svoju kolumnu!

Redakcija web portala LjutiBosanci.com